Preporuka svim ljubiteljima aktivnog odmora – Planina Tara

- Putovanja, Saveti

Volim da ispričam, odnosno preporučim ono što me oduševi. Možda se nekome preporuka svidi. Upravo se tako i desilo. „Planerke“ su čule priču o mom prelepom zimskom odmoru, a potom i poželele da se ona nađe na jednoj od njihovih stranica. Bi mi drago i evo, sa zadovoljstvom, to činim.

Gde otići na zimovanje?

Proleće, kad mu vreme nije, u januaru mi je iznedrilo želju da mi sneg zaškripi pod nogama. U svim vijuganjima po glavi i guglanjima po internetu, gde otići, odluka pade na hotel „Omorika“, na Tari.
Tara je sušta suprotnost “komšiji” Zlatiboru, inače do ove zime omiljenom. Međutim, kako je Zlatibor zbog urbanističkog nereda postao neprepoznatljiv, nisam se dvoumila. Naročito iz razloga što je hotel „Omorika“ ispunio sve moje prioritete. Osnovni prioritet, ima bazen. I to ne bilo kakav. Poluolimpijski! Značajna stavka odnosila se i na visinu procenta koji se dodaje na osnovnu cenu pansiona u dvokrevetnoj sobi, za nas ’singl’. U Omorici je doplata za jednokrevetnu sobu 20 odsto od pune cene polupansiona, po osobi, što je retkost. Uglavnom se kreću od 50-75 odsto.

Znači, svi aduti su tu. Trebalo je samo spakovati kofer.

Čarobno Debelo brdo

Odmor je počeo od trenutka kad sedoh u autobus koji vozi do Tare i to do samog hotela. Čist, komforan i što je najbitnije više nego poluprazan. Oba sedišta moja. A tek marš-ruta Valjevo –Bajina Bašta – Debelo brdo – Tara, poseban je doživljaj.

Takvu lepotu prirode odavno ne videh. Brda i brdašca talasaju se, a koloplet borovih šuma i šumaraka povremeno prekidaju polja i proplanci, da bi na kraju, tamo negde u daljini, sve te šume i polja uronili u horizont nebeskog plavetnila. I to svih mogućih nijansi. Od ’bejbi’ plave, do olovno sive, sve u zavisnosti od trenutka u kom se Sunce izborilo za svoje parče neba. Čarobno!

 

Tokom našeg “penjanja” uz serpentine, snežno belilo bilo je sve belje, gušće, deblje. Tu belinu povremeno je remetila reka Drina koja se povremeno videla čas na levoj, čas na desnoj strani, jer je put uz Debelo brdo nalik tragu zmije na pesku. Sa nadmorske visine od blizu 1000 metara, Drina je zaista nestvarne boje. Zeleni se poput smaragda. Čudesno!

Hotel „Omorika“ na Tari

Nakon nešto malo više od četiri sata vožnje, uključujući sva stajanja, stigosmo do poslednje odrednice. Do samog hotela. Hotel „Omorika“ pripada vojnoj ustanovi „Tara“. Sagrađen je 1977. godine i kažu da je u to vreme bio najsavremeniji hotel u Evropi.  Tvrdnju nisam proveravala, ali mogu reći da je to jedno veliko, lepo zdanje. Građen je u planinskom stilu s time što su osnovni materijal gradnje spolja staklo, a unutra mermer. Na 1000 metara nadmorske visine „Omorika“ se  baš onako “begovski” širi na jednom od najlepših obronaka Tare, imena „Kaluđerske bare.

Kako kročih u Omoriku, prvi utisak je bio: Kakav hotel, takav hol. Prostran i sadržajan. Šank, kafić, poslastičarnica, bankomat, pa tek levo, recepcija. Svideo mi se koncept.

Predugo bi bilo čitati moje utiske sa ovog zimovanja. Takvi su, da možda ne bi bili realni. Tip sam osobe koja kad nešto voli, voli za “sve pare”. (Da se uz smešak ogradim, sa ljudima sam mnogo opreznija)
Elem, da iz navedenog razloga ne bih preterala, evo priče u slici i reči, jer Tviter je mikro blog, a ja posvećana mikro-blogerka.

 „Twitter story“ by Tara

 

 

U tvitovima nije spomenuto da imaju odličnu teretanu sa oko minimum dvadeset sprava koju gosti hotela, kao i bazen, ne plaćaju.  Plaća se korišćenje kuglane, stolova za bilijar i stoni tenis. Nisam fotkala, a ni spominjala, ni jutarnji i večernji švedski sto. Domaćinski!
Namerno nisam pisala ni o osećaju tokom šetnje kroz borovu šumu, jer bajku možeš prepričati, ali osećaj se teško može preneti. Snežna bajka je neprepričiva. Mora se doživeti.

Ovim tvitom završavam priču o mom boravku na Tari. Iz dubine duše i srca je napisan. Svega mi.

 

 

Autor teksta: Snežana Luković

 

Ko se zaljubio u priču iznad, može ceo doživljaj o Tari da upotpuni videom u nastavku.

Prethodni članak
Sledeći članak

Pročitaj još

Nema komentara

Komentar